U našem narodu je poznata izreka „Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji!“ I to, po pravilu, skuplje i mnogo neprijatnije. Čini se da smo, kada je energetski sektor u pitanju, u sumanutom bežanju od mosta, stigli do ćuprije, koja je trošna, puna rupa, a opet, trebalo bi je preći. Ipak, situacija je isuviše ozbiljna da bi metafore koristili da prikažemo posledice geopolitičke i energetske krize, koje Srbiju mogu skupo da koštaju, kako zbog političkog nadmudrivanja velikih, tako i sopstvenom višedecenijskom nemaru da definišemo i realizujemo strategijske pravce kojima bi uspeli da sačuvamo energetsku bezbednost.