Krajnje glup televizijski film smo imali priliku da gledamo u četvrtak ujutru. Što bi milenijalci rekli, kršinu, i to od posebno iritantne podvrste u kojoj na početku prvog čina znate šta će da se desi na kraju trećeg. No, upravo njegova semiotika prilagođena na svaki način nepismenima a pri tom i deficitarnima po pitanju koeficijenta inteligencije mi je poslužila da se prisetim nekih ne toliko poznatih slučajeva prvih ruku scenarija velikih filmova.