Na jednom nadgrobnom kamenu starog groblja u Vrbasu stoji neobična nemačka reč: „Gottesacker”. Nekada brojno nemačko stanovništvo ovog južnobačkog grada – pored reči Friedhof – nazivalo je svoja groblja i Božjom njivom. Ta reč istovremeno donosi utehu i drhtaj: ljudsko telo, kao zrno bačeno u zemlju, čeka poslednju žetvu, kada će ga Tvorac pozvati u novi život. Ta slika nas uči poniznosti i nadi: jer tamo gde mi vidimo prolaznost, Bog već polaže klice večnosti. Szerző: Fülöp Zoltán