Spaljivanje biljnih ostataka nakon žetve ne samo da uništava zemljište, već je i zakonom zabranjeno. Ipak, svake jeseni širom Srbije ponovo se pale parcele. Ministarstvo poljoprivrede sada uvodi oštrije sankcije – gazdinstva na čijim se njivama utvrdi da je došlo do spaljivanja, a požar nije prijavljen kao podmetnut, biće stavljena u pasivan status, čime gube pravo na subvencije.

U Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika Srbije ističu da ozbiljni proizvođači retko pribegavaju paljenju, jer znaju da zaoravanjem biljnih ostataka poboljšavaju strukturu zemljišta i smanjuju troškove veštačkog đubriva.
„To uglavnom rade ljudi koji ne poseduju zemlju, već dođu da pokupe ono što je ostalo posle skidanja useva – njima je lakše da zapale“, objašnjava Jovica Jakšić, predsednik asocijacije.

Gubi se i zemlja i subvencija

Jakšić napominje da je šteta višestruka – od narušenog kvaliteta zemljišta, preko ugrožavanja okolnih parcela, do opasnosti po živote ljudi i imovinu.
Odluku Ministarstva smatra opravdanom, ali upozorava da kazna pasivnog statusa ne sme biti kolektivna:
„Ne može poljoprivrednik da odgovara ako mu je neko drugi zapalio njivu. Potrebno je da se jača poljočuvarska služba, da se jasno zna ko je odgovoran.“

Kontrole i rezultati inspekcija

Poljoprivredni inspektori su do sada obišli 22 lokalne samouprave i 56 katastarskih opština, proverivši preko 580 hektara zemljišta.
„U većini slučajeva ustanovljeno je da poljoprivrednici sami pale žetvene ostatke kako bi ubrzali pripremu zemljišta za setvu. Ima i podmetnutih požara, ali ih je teško dokazati jer počinioci retko bivaju zatečeni“, saopštilo je Ministarstvo.

Inspektori koriste GPS koordinate i fotografsku evidenciju, a beleže i izjave prisutnih lica.
Ovaj posao često nosi rizik – inspektori se susreću s požarima na terenu, ali i s pretnjama i opstrukcijama.

Ministarstvo ističe da cilj nije kažnjavanje, već zaštita prirodnih resursa:
„Mera pasivnog statusa ima preventivnu ulogu – cilj je očuvanje zemljišta, zdravlja ljudi i životne sredine“, navode nadležni.

Spaljivanje žetvenih ostataka u Srbiji je prekršaj, kažnjiv novčanom kaznom od 5.000 dinara za fizička do milion dinara za pravna lica.

Kako izbeći kaznu

Poljoprivrednici mogu da prijave požar u sistemu eAgrar i tako izbegnu pasivni status.
„Omogućili smo proizvođačima da sami prijave požar – to je čin saradnje, a ne kazna“, izjavio je ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić.

Ministarstvo organizuje i kampanje i tribine kako bi podiglo svest o štetnosti paljenja i edukovalo poljoprivrednike o bezbednim načinima obrade zemljišta.

Šta se dešava sa zemljom posle požara

Stručnjaci upozoravaju da visoka temperatura prilikom spaljivanja uništava mikroorganizme i pretvara plodni sloj u „sterilnu koru“.
Dr Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo objašnjava da zemljištu treba i do godinu dana da se oporavi:
„Spaljivanjem se smanjuje sadržaj organske materije, pogoršava struktura zemljišta i gubi sposobnost zadržavanja vlage. To je direktan udar na rodnost.“

Umesto paljenja – prevencija

Stručnjaci i udruženja poručuju da bi edukacija i podrška za nabavku opreme doneli više rezultata od kazni.
„Ako država ulaže u prevenciju, biće manje potrebe za sankcijama. Zemlja se ne obnavlja brzo – svaka izgorela parcela je izgubljena investicija“, zaključuje Vasin.

Izvor: RTS

The post Ko pali njive – gubi subvencije: Ministarstvo poljoprivrede uvodi strože mere appeared first on Ozon Media.