Cene stanova u Srbiji porasle su za 5,78% u odnosu na prošlu godinu, a prema podacima RGZ-a, nema naznaka pada. Stručnjaci kažu da “balon” još nije ni blizu pucanja – potražnja je jaka, ponuda mala, a krediti se redovno otplaćuju. Ukupna zaduženost građana po osnovu stambenih i gotovinskih kredita iznosi oko 12 milijardi evra, što pokazuje stabilnost tržišta. Zbog manjka građevinskih dozvola očekuje se da cene nastave da rastu i 2026. godine.
Cene stanova u Srbiji nastavile su da rastu i tokom ove godine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u drugom tromesečju 2025. godine cene stanova porasle su za 5,78 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je u poređenju sa prvim tromesečjem zabeležen rast od 1,36 odsto.
RGZ navodi da su cene u starogradnji porasle za 5,89 odsto, dok su u novogradnji više za 5,57 odsto, što pokazuje da rast zahvata čitavo tržište, bez obzira na tip nekretnine.
Agent za nekretnine Milić Đoković kaže da je manjak ponude glavni razlog za rast cena.
„Rast cena posledica je manjka stanova i manjka građevinskih dozvola. Nažalost, o tome se malo priča – jako je mali broj izdatih dozvola za stambene zgrade. Investitori su se povukli, pa će za godinu, godinu i po dana ponuda biti još manja, a cene će i dalje rasti“, izjavio je Đoković za Insajder.
Iako se u javnosti često govori o mogućem „balonu na tržištu nekretnina“, Đoković smatra da Srbija nije ni blizu njegovog pucanja.
„Naš balon je rastegljiv. Još uvek nismo pred pucanjem, jer ima prostora za rast“, dodaje on.
Tržište, prema Đokoviću, ostaje vrlo aktivno — godišnje se realizuje oko 120.000 kupoprodaja, a stranci čine 10 do 15 odsto kupaca, što znači do 15.000 transakcija godišnje.
„Za malu zemlju kao što je Srbija, to je ogroman broj. Vrednost stanova je za 12 godina gotovo utrostručena“, kaže Đoković.
Najizraženiji rast cena zabeležen je u gotovo svim gradovima Srbije, osim na Zlatiboru, gde je tržište trenutno u zastoju — ne zbog pada cena, već zbog smanjenog prometa.
Kada su u pitanju kuće, Đoković napominje da je prošao period masovne kupovine iz doba pandemije.
Ekonomistkinja Radojka Nikolić ocenjuje da rast cena nije iznenađenje i da je posledica kombinacije jače kreditne sposobnosti građana, rasta plata i ulaganja dijaspore.
Prema podacima Narodne banke Srbije, zaduženost građana po osnovu stambenih kredita iznosi oko šest milijardi evra, koliko iznose i gotovinski krediti, što je po prvi put izjednačeno.
„To znači da građani redovno otplaćuju svoje obaveze i da je njihova kreditna sposobnost veća nego ranije. Gotovinski krediti se sve češće koriste za renoviranje i ulaganje u stanove“, objašnjava Nikolić.
Ona ističe i izraženo socijalno raslojavanje kao važan faktor rasta cena.
„Imamo sloj građana koji sve više zarađuje i ulaže u nekretnine, dok drugi jedva plaćaju kirije. Ulaganje u stanove se kod nas smatra najsigurnijim oblikom štednje“, navodi Nikolić.
Značajnu ulogu na tržištu imaju IT sektor i dijaspora.
„U Beogradu se mesečno odobrava više stambenih kredita nego ikad – većinom klijentima iz IT sektora, koji imaju visoka primanja. Uz to, dijaspora i domaći IT stručnjaci čine grupu od oko 200.000 finansijski potentnih kupaca, što podstiče rast potražnje i cena“, dodaje ona.
Rast cena nekretnina nije izolovan fenomen. Prema podacima Eurostata, u drugom tromesečju 2025. godine cene stambenih nepokretnosti u Evropskoj uniji porasle su za 5,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći rast zabeležen je u Portugaliji (17,23%), Bugarskoj (15,51%) i Mađarskoj (15,12%), dok je Finska jedina zabeležila pad od 1,33 odsto.
Tržište nekretnina u Srbiji ostaje stabilno, ali pod pritiskom rasta cena.
Dok jedni upozoravaju na pregrejano tržište, stručnjaci tvrde da balon još nije ni blizu pucanja. Sve dok postoji snažna potražnja, posebno od strane IT sektora i dijaspore, cene stanova će — barem za sada — nastaviti da rastu.
Izvor: Republički geodetski zavod / Insajder / RTS / Eurostat
The post Rast cena stanova ne posustaje: manjak ponude gura tržište naviše appeared first on Ozon Media.