Kina… nekada skrivena, obavijena legendama, daleka i misteriozna, danas je portal u blisku budućnost.
Grad po grad, nove tehnologije, dronovi, brzi vozovi, digitalni sistemi — sve to postaje svakodnevica koja me ponovo uči kako da se snađem u svetu koji je dvadeset godina ispred mog.
Ipak, na samom početku putovanja doživeo sam blagi napad panike. Osećao sam se kao da prvi put putujem. Ja, koji sam hodao ulicama tolikih gradova, mislio da razumem kako svet funkcioniše — odjednom sam bio početnik.
Ono što mi je ranije bilo dovoljno — pasoš i kartica — ovde nije imalo nikakvu težinu. Kina ima potpuno nova pravila.
Da biste funkcionisali, morate da uđete u njihov digitalni ekosistem, instalirate kineske aplikacije i prihvatite ritam jednog potpuno drugačijeg sveta. Panika je trajala kratko — ubrzo sam shvatio da sve funkcioniše besprekorno, i da sam ja taj koji pokušava da pronađe grešku u sistemu koji greške gotovo da nema.
Guangžou, jedan od gradova prvog nivoa, vekovima je bio motor trgovine i početak Puta svile. Danas je to spoj futurizma i duboke tradicije.
Hodajući njegovim ulicama, video sam staklene nebodere, antičke hramove, zen oaze i lokalne pijace u kojima se mešaju mirisi tropskog voća, začina i vlage.
Prvi utisak: sve je neverovatno čisto. Od javnih toaleta do parkova, sve je uređeno, a tržni centri kombinuju lokalno i globalno. Hrana… potpuno druga priča.
Ukusi u Kini nemaju veze sa onim što zovemo kineskom kuhinjom na Zapadu.
Pokušao sam da pronađem haos. Gde je nered? Gde je aplikacija koja će da se sruši? Gde je plan koji će da pukne?
Ali ništa. Grad funkcioniše u ritmu koji je istovremeno brz, smiren i logičan.
Stranaca je veoma malo, pa me mnogi posmatraju kao da je u njihov kraj stigao novi Marko Polo — samo ne po svilu, već možda po najnoviji dron ili neku tajnu aplikaciju koju još nisam uspeo da dešifrujem.
Nakon nekoliko dana, ukrcao sam se na brzi voz ka Šenženu. Voz je dostizao više od 350 km/h, a unutra — tišina.
Ni flaša na stočiću ne pomera se ni milimetar.
Tada sam razumeo nešto što je u Kini norma: preciznost nije spektakl — to je svakodnevica.
U svetu gde vozovi stižu u sekund, gde je transport bez greške, shvatite da je ovo budućnost koja se već dogodila.
Kina ima sistem nivoa gradova.
Sve je organizovano kao savršeno uigran sistem — gotovo neverovatno, ponekad deluje kao simulacija.
Šenžen, nekada ribarsko selo, danas je grad od skoro 30 miliona ljudi.
To je kineska Silikonska dolina, mesto gde startapovi, roboti, AI sistemi, dronovi i električna vozila čine deo svakodnevnog života.
Arhitektonski je spektakl: planski građen, futuristički oblikovan, sa monumentalnim kapijama i ogromnim vidikovcem do koga se dolazi „trijumfalnom ulicom“.
Ovo je grad u kome mladost diktira ritam, gde se tehnologija meša sa svakom porom života.
Guilin je suprotnost Šenženu — grad sporijeg tempa, neverovatne prirode i harmonije.
Brda, reke, jezera, zen parkovi, hramovi, sve funkcioniše jednostavno i savršeno.
Brzi voz vas odavde vodi do obale za samo dva sata.
Kina je puna ovakvih kontrasta — i svi rade savršeno.
Hong Kong je spoj globalnog i lokalnog, Londona i Kine, tradicije i futurizma.
Transport funkcioniše kao sat, tehnologija diktira ritam, a sve je povezano sa unutrašnjom Kinom — ali i drugačije.
Dve valute, dva sistema, jedan narod.
Na povratku iz Guilina, prvi put sam video zabrinuta lica policajaca.
Na skeneru su videli moj dron — a Guangžou je tog dana bio domaćin Kineskih nacionalnih olimpijskih igara.
Zbog prenosa, dronovi su bili zabranjeni u celom gradu.
Zvučalo je dramatično — ali rešenje je stiglo za nekoliko minuta: promenili su mi kartu, uputili me u Fošan i poslali policajca da me isprati kako bih bezbedno stigao do aerodroma.
I opet — sve je funkcionisalo savršeno.
Shvatio sam: savršenstvo je iluzija.
Greške se događaju, tehnologija zna da zakazuje, ali Kina funkcioniše u ritmu koji je fascinantan.
Budućnost je ovde — i ona ne čeka nikoga.
Možemo da naučimo mnogo:
više trgovine, više putovanja, više razumevanja, manje konflikata.
Ako budemo gradili puteve — fizičke i digitalne — možda se svet pomeri ka harmoniji koju sam video u ovim gradovima.
U Kini je savršenstvo iluzija, ali budućnost je realnost.
Ivan Andrejić www.kulturizam.com
The post Kina me je teleportovala u budućnost: Šta sam doživeo u zemlji koja živi 20 godina ispred sveta appeared first on Ozon Media.