U Srbiji je već godinama prisutna praksa o kojoj se retko govori javno: najveći portali svakodnevno preuzimaju vesti lokalnih medija, ali bez navođenja izvora. I dok nacionalni portali ubiru klikove, lokalne redakcije ostaju nevidljive — iako upravo one rade najteži deo posla.

Lokalni portal od jedne ili dve osobe ode na teren, zabeleži događaj, obavi razgovore, proveri informacije i objavi vest. Nekoliko minuta kasnije, ista informacija pojavljuje se na nacionalnim portalima, prepakovana u novi naslov i uokvirena kao da je rezultat rada velike redakcije.

U praksi to izgleda ovako:
lokalni portal uradi novinarstvo, nacionalni portal uradi distribuciju.

Lokalni mediji rade teren – nacionalni ga prepisuju

Nije tajna da veliki portali često nemaju dopisnike u manjim mestima, niti novinare koji izlaze na teren. Kada se dogodi saobraćajna nesreća, protest, lokalna afera ili incident, prvi izveštaj gotovo uvek dolazi od lokalnog medija.

Međutim, kako informacija putuje dalje, lokalni medij postaje nevidljiv.

Nacionalni portali retko ostavljaju link, još ređe potpis, a najčešće objave sadržaj kao da je „njihov“, uz nekoliko stilskih izmena.

Primeri iz prakse — kako izgleda preuzimanje bez potpisivanja

Primer 1: Saobraćajna nesreća u Sremu
Lokalni portal objavljuje vest u 07:42 — sa fotografijama, izjavama očevidaca i informacijama iz policije.
U roku od 15 minuta, tri nacionalna portala objavljuju gotovo identičan sadržaj.
– isti podaci,
– isti citati,
– isti vremenski okvir,
– izbacili su ime lokalnog portala.
Nigde linka. Nigde izvora.

Primer 2: Protest u manjoj sredini
Lokalni novinar jedini je fizički prisutan, prenosi atmosferu, govori sa građanima, pravi fotografije.
Nacionalni portali kasnije objave vest:
„Na licu mesta naš reporter“,
…iako nijedan njihov reporter nije bio prisutan.

Primer 3: Komunalni ili politički skandal
Lokalni medij dobije izjavu iz prve ruke, dokumenta, obavi razgovor.
Nacionalni portali zatim preuzmu priču i objave „saznajemo“ ili „ekskluzivno“, bez navođenja da je priča potekla sa terena — od lokalnog medija.

Ovo nisu izolovani slučajevi — ovo je sistem.

Zašto se ovo dešava?

– Nacionalni portali gube vreme i novac slanjem terenskih ekipa.
– Lokalni portali rade brže i preciznije na lokalnom nivou.
– Link ka lokalnom mediju „odvodi“ saobraćaj — pa ga jednostavno izostave.
– SEO algoritmi daju prednost velikim portalima, pa lokalni izvor nestaje iz pretrage.

Zbog toga se često događa da Google prikazuje nacionalne portale kao „prve“, iako su oni samo prepisali već objavljeni sadržaj.

Zašto je ovo problem za celokupno informisanje?

Jer se time:

• ruši profesionalni standard,
• potcenjuje stvarni novinarski rad,
• slabi kvalitet informacija,
• falsifikuje slika ko je zaista uradio posao,
• a lokalni mediji — ključni za javnost — ostaju ekonomski i vidljivo potisnuti.

U zemlji u kojoj se najvažniji događaji odvijaju u manjim sredinama, lokalni mediji su jedini autentičan izvor informacija. Nacionalni portali bez njih bi bili slepi.

Vreme je da se stvari nazovu pravim imenom

Lokalni mediji nisu „mali“. Danas se to najviše vidi.
Oni su prvi, terenski, pravi novinari.

Nacionalni portali nisu „veliki“.
Oni su distributeri tuđeg rada.

Sve dok se ova asimetrija ne prizna, lokalno novinarstvo će ostajati nevidljivi temelj srpskog informativnog sistema, iako upravo na njemu sve počiva.

Kolumna: Dijana Šćekić

The post Lokalni mediji su danas jedina prava novinarska kičma Srbije appeared first on Ozon Media.