Rodenova umetnost je slavila prošlost i tradiciju, dok je Brankuši otvorio perspektive budućnosti, odgovarajući na još uvek neformulisane želje svog vremena, i stvarajući skulpturu koja je, recimo sa „Pticom savršenstva“, zadovoljila zahteve aerodinamike. Prošlo je šesedesetosam godina od onog dana kada je Brankuši umirao (16. marta), šaputajući na samrtnoj postelji:“ Moje skulpture su moja deca“. …

Članak Nekoliko reči o Brankušijevim crtežima se pojavljuje prvo na Niške Vesti.