Predsednik Republike Srbije stvara kod građana predstavu da je on omnipotentni čovek jer kontroliše sve institucije, počevši od javnih službi, vojske, policije, finansija, pravosuđa, zdravstva, prosvete, univerziteta, penzijskih fondova, biračkih spiskova, pa sve do naše privatnosti, intime i ličnih aspiracija. Time od društva pravi tvrđavu na čijim bedemima stoje stražari koji se staraju da istina ne uđe međ' njene zidine. U našem slučaju tvrđava predstavlja mesto kontrolisanih medija i stanište zarobljenih umova.