Pravo na bolovanje deo je sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, ali u praksi se zaposleni često suočavaju sa problemima: kasnom isplatom, odbijanjem naknade, upućivanjem na komisije ili gubitkom prava bez jasnog objašnjenja.
Ovaj tekst objašnjava kako sistem funkcioniše, šta je zakonsko pravo zaposlenog i koje su obaveze poslodavca.

Koliko iznosi naknada za bolovanje

Zaposleni koji je privremeno sprečen za rad ima pravo na naknadu zarade, i to:

• 65 odsto zarade za bolovanje koje nije posledica povrede na radu,
• 100 odsto zarade ako je reč o povredi na radu, profesionalnoj bolesti ili dobrovoljnom davanju tkiva i organa.

Naknada zarade ne može biti niža od minimalne zarade u Srbiji, niti viša od pet prosečnih plata.

Obračun se radi prema prosečnoj zaradi u prethodna tri meseca.

Ko isplaćuje naknadu

• Prvih 30 dana bolovanja isplaćuje poslodavac.
• Od 31. dana isplaćuje RFZO, preko matične filijale.
• Ako je u pitanju povreda na radu, poslodavac isplaćuje naknadu tokom čitavog perioda.

RFZO ne može isplatiti naknadu ako poslodavac nije uplatio doprinose, što je jedan od glavnih praktičnih problema.

Koliko dugo može trajati bolovanje

Ako bolovanje traje:

• duže od šest meseci neprekidno, ili
• duže od dvanaest meseci u periodu od osamnaest meseci,

zaposleni se upućuje na procenu radne sposobnosti pred invalidske komisije PIO fonda.
Naknada se isplaćuje još najduže 60 dana dok traje ovaj postupak.

Kada zaposleni gubi pravo na naknadu

Prema članu 84 Zakona o zdravstvenom osiguranju, zaposleni gubi pravo na naknadu zarade ako:

• namerno izazove sprečenost za rad,
• povreda nastane pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci,
• ne poštuje terapiju ili odbije lečenje,
• se ne javi izabranom lekaru u roku od tri dana,
• se ne odazove komisiji RFZO u pozvanom roku,
• obavlja privrednu ili drugu aktivnost kojom stiče prihod,
• napusti mesto boravka bez dozvole lekara ili RFZO,
• prima naknadu zarade na drugom osnovu,
• zloupotrebi bolovanje na drugi način,
• se nalazi na izdržavanju kazne zatvora ili obaveznom lečenju.

U svim ovim slučajevima isplata naknade se obustavlja, a već isplaćena sredstva RFZO može tražiti nazad.

Zloupotreba bolovanja može biti i od strane lekara

Pored zloupotrebe od strane zaposlenog, moguće je i:

• neosnovano otvaranje bolovanja od strane lekara,
• nepravilno vođenje medicinske dokumentacije.

U tim slučajevima RFZO odbija isplate, a odgovornost snosi i lekar i pacijent.

Kako zaposleni može izbeći gubitak naknade za bolovanje

Za ostvarivanje prava najvažnije je poštovati sledeće:

1. Javiti se lekaru u roku od tri dana od nastanka sprečenosti za rad.
2. Poštovati terapiju i kontrole.
3. Ne putovati van mesta boravka bez odobrenja lekara ili RFZO.
4. Ne raditi bilo kakav posao za prihod tokom bolovanja.
5. Odazvati se komisiji u svakom pozivu.
6. Proveriti da poslodavac uplati doprinose, jer RFZO bez toga ne isplaćuje naknadu.
7. Prijaviti RFZO-u pokretanje postupka za procenu invalidnosti u roku od tri radna dana.

Ukoliko su ovi uslovi ispunjeni, osiguranik ima pravo na neprekidnu isplatu naknade.

Obaveze poslodavaca tokom bolovanja radnika

Mnogi problemi nastaju jer poslodavci ne postupaju u skladu sa zakonskim obavezama. Poslodavac mora:

1. Urednо podnositi dokumentaciju RFZO-u

Neophodno je dostaviti:

• izjavu da su doprinosi plaćeni,
• PP OD prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima,
• prijave o naknadama koje se isplaćuju sa drugih osnova.

Bez ovih dokumenata RFZO blokira isplatu.

2. Isplatiti naknadu za prvih 30 dana

Kašnjenje u ovoj isplati je kršenje Zakona o radu.

3. Urediti evidencije

Poslodavac je obavezan da:

• evidentira dane odsustva,
• čuva medicinsku i platnu dokumentaciju,
• obezbedi preglednost obračuna zarada.

4. Ne sme zahtevati rad od zaposlenog tokom bolovanja

To je zakonski zabranjeno i predstavlja osnov za sankcije.

5. Poštovati privremenu nesposobnost

Radnik na bolovanju ne sme biti vraćen na posao pre nego što lekar izda potvrdu o sposobnosti.

U praksi, veliki broj problema nastaje upravo zato što poslodavci:

• kasne sa predajom dokumenata,
• ne uplaćuju doprinose,
• nepravilno obračunavaju naknade.

Tada radnik ostaje bez prihoda iako ispunjava sve zakonske uslove.

Bolovanje je pravo, ali pravo sa jasno propisanim pravilima.
Da bi zaposlenom bila isplaćena naknada zarade, moraju se ispuniti obaveze:

• prema lekaru i RFZO-u (od strane zaposlenog),
• prema doprinosima i dokumentaciji (od strane poslodavca).

U većini slučajeva problemi ne nastaju zbog zloupotrebe bolovanja, već zbog:

• neznanja radnika o procedurama,
• administrativnih propusta poslodavca,
• strožih kontrola RFZO-a.

Pravilno vođenje dokumentacije i poštovanje rokova najbolja su zaštita i za radnika i za poslodavca.

The post Bolovanje: Ko isplaćuje naknadu, koliku, ko nema pravo, najčešće greške zaposlenih i obaveze poslodavaca appeared first on Ozon Media.