Račun za struju više nije samo plaćanje potrošenih kilovata. Kada pogledamo sve stavke, ispada da polovinu računa čini struja — a drugu polovinu razne takse, porezi i naknade.

Struja koju ste potrošili

Ovo je “osnovna” cena i obično zauzima oko polovinu ukupnog računa. To je jedini deo gde birate koliko ćete potrošiti.

Obračunska snaga — plaća se čak i ako ne trošite struju

Ovo je fiksna stavka.
Plaća se zato što mreža mora da bude “spremna” da vam isporuči struju kad god uključite prekidač. Ne možete da izbegnete ovo.

Naknada za obnovljive izvore energije (OIE)

(solari, vetroparkovi)

Ovo građani plaćaju da bi država mogla da subvencioniše privatne kompanije koje prave vetroelektrane i solarne elektrane.

Država im garantuje otkup po višoj ceni, a razliku — plaćamo mi. Zato se ova stavka nalazi na svakom računu.

Naknada za energetsku efikasnost

Ovo je mali iznos koji ide u državni fond iz kog se finansiraju programi:

• zamena stolarije
• izolacija
• bolji sistemi grejanja
• pomoć energetski ugroženim porodicama

To je obavezan doprinos svih građana.

Akciza — državni namet

Akciza je dodatni porez na struju. Slično kao akciza na gorivo.

PDV — 20% na sve prethodne stavke

PDV se obračunava:

• na struju
• na takse
• na akcizu
• na obnovljive izvore
• na sve ostalo

Zato račun bude znatno viši nego što očekujete.

RTS taksa — 349 din

Ovo nema veze sa strujom, ali se naplaćuje preko istog računa radi lakše naplate. Plaća se po brojilu, ne po članu domaćinstva.

Kako izgleda prosečan račun od 10.000 dinara?

Otprilike ovako:

• Struja: 5.500 din
• Mreža i obračunska snaga: 1.000 din
• OIE – obnovljivi izvori: 600 din
• Energetska efikasnost: 20–40 din
• Akciza: 600 din
• RTS taksa: 349 din
• PDV: 2.000 din

Ukupno: 10.000 din

Polovina ode na sistem, poreze i takse.

Kako je u regionu?

• Hrvatska: ima naknadu za OIE, ali nema taksu poput RTS-a na računu.
• BiH: neke regije takođe subvencionišu privatne elektrane preko računa.
• Slovenija: građani plaćaju više različitih energetskih naknada nego u Srbiji.
• Crna Gora: građani su godinama subvencionisali izgradnju vetroelektrane Krnovo.

Ako mislite da vam je “račun previše visok” — niste se prevarili. Vi u stvari ne plaćate samo struju, već i ceo energetski sistem države.

Struja jeste jeftina. Ali sve ostalo podigne račun.

The post Šta zaista plaćamo na računu za struju? appeared first on Ozon Media.