U srpskoj narodnoj tradiciji period od 10. do 19. januara, koji traje do Bogojavljenja, poznat je kao vreme nekrštenih dana. Reč je o duboko ukorenjenom verovanju koje se prenosilo generacijama, a i danas ga mnogi poštuju – makar simbolično.

Prema narodnom tumačenju, to je doba godine kada Isus Hrist još nije bio kršten, pa se verovalo da je svet tada izložen delovanju nečistih sila. U predanjima se pominje da se tokom nekrštenih dana „otvara zemlja“, a da noću izlaze mrtvi, demoni i druga zla bića, koja vrebaju neoprezne.

Posebno opasnim smatralo se vreme od zalaska sunca do prvih petlova. Zato se savetovalo da se noću ne izlazi iz kuće, a putovanja nakon mraka izbegavaju. Ako je izlazak neophodan, stari su govorili da sa sobom treba nositi beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet kao zaštitu.

U pojedinim krajevima Srbije i danas se vodi računa da se u nekrštenim danima ne prede, ne tka i ne pere veš, naročito kod žena. Takođe, nije se ostavljalo ništa belo napolju, a posebna pažnja pridavala se dečjoj odeći, jer se verovalo da preko nje zle sile mogu da naškode deci.

U nekim selima, naročito u vlaškim krajevima, kuće su se noću zamračivale – spuštale su se roletne ili stavljale zavese, kako bi se „sakrila svetlost“. Postojalo je i verovanje da se noću ne pije voda, jer bi demoni mogli da se uvuku u posude i tako nanesu zlo ukućanima.

Narodna predanja kažu i da nekršteni dani nisu povoljni za rađanje. Smatralo se da će deca rođena između Božića i Bogojavljenja biti slabog zdravlja ili nesrećne sudbine. Kao zaštita od uroka, verovalo se da takva deca svake godine u tom periodu treba da nose posebnu košulju, tkanu na ognjištu.

Ipak, narod nije ostao bez „leka“ za ovaj sumorni period. Kao protivteža strahu, postojale su maskirane povorke – koledari, koje su obilazile kuće prerušene u duhove, čudovišta i pretke. Od domaćina su tražili darove: slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vino.

Nakon toga, porodice su se okupljale oko bogate trpeze. Nekršteni dani su mrsni, ne posti se ni sredom ni petkom, a jedini dan posta je Krstovdan, uoči Bogojavljenja.

Verovalo se da smeh, muzika i veselje rasteruju nečiste sile i olakšavaju dane koji se smatraju teškim. Uz zajedništvo, hranu i razgovor, strah je bio manji, a čekanje Bogojavljenja lakše.

The post Počeli su nekršteni dani: Šta se po narodnom verovanju ne radi do Bogojavljenja appeared first on Ozon Media.