Da ne bi bilo nesporazuma, ko je pratio moje prethodne tekstove u ovoj polemici, mogao je da primeti jednu dosadnu, upornu crtu: stalno se vraćam na preciznost. Na termine, na studije, na granice važenja argumenata, na ono što psihologija može da tvrdi i na ono gde mora da stane. Nije to stvar stila, nego navike struke. Psihologija, kad se radi kako treba, ne voli maglu. Ona živi od razlika koje su male, ali presudne.