Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u Srbiji u novembru 2025. godine bile su 8,1 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine, pokazuju najnoviji podaci Republički zavod za statistiku.

Rast cena na godišnjem nivou pre svega je rezultat poskupljenja u ključnim poljoprivrednim granama, dok je u poređenju sa oktobrom zabeležen blag pad.

Žitarice i stoka najviše uticale na rast

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najveći doprinos godišnjem rastu cena zabeležen je kod:

• žita – rast od 12,9 odsto
• stoke i živine – rast od 6,4 odsto

Na nivou pojedinačnih proizvoda, naročito se izdvaja kukuruz, čije su proizvođačke cene porasle više od 16 odsto u odnosu na novembar 2024. godine.

Pad cena na mesečnom nivou

Iako su cene na godišnjem nivou u porastu, u odnosu na oktobar 2025. godine, cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u proseku su smanjene za 0,4 odsto.

Najveći uticaj na mesečni pad imale su:

• stoka i živina – pad od 2,6 odsto
• žita – pad od 1,3 odsto

Ovi podaci ukazuju na kratkoročno smirivanje tržišta, iako su ukupni trendovi i dalje uzlazni.

Deset meseci – rast veći od 10 odsto

U periodu januar–novembar 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024, cene proizvođača u poljoprivredi i ribarstvu u proseku su povećane za 10,5 odsto.

Najveći rast u tom periodu zabeležen je kod:

• žita – 12,4 odsto
• voća – čak 67,6 odsto

Posebno snažan rast cena voća objašnjava se kombinacijom slabijeg roda, klimatskih uslova i povećanih troškova proizvodnje.

Velike razlike po sektorima

Podaci RZS-a pokazuju i značajne razlike među sektorima:

• voćarstvo i vinogradarstvo beleže najizraženiji rast cena
• stočarstvo ima umereniji rast, uz pad cena svinja
• ribarstvo beleži pad cena u odnosu na prethodnu godinu

Kod stočnih proizvoda, naročito se izdvajaju jaja, čije su proizvođačke cene u novembru bile i više od 60 odsto veće nego godinu dana ranije.

Šta to znači za tržište i potrošače

Rast proizvođačkih cena u poljoprivredi najčešće se, sa određenim zakašnjenjem, preliva i na maloprodajne cene hrane, što dodatno opterećuje kućne budžete. Iako mesečni pad sugeriše kratkoročno smirivanje, godišnji i višemesečni trendovi ukazuju da pritisak na cene hrane ostaje snažan.

Ekonomisti upozoravaju da će se pravi efekti ovih kretanja tek videti u narednim mesecima, posebno u zavisnosti od prinosa, uvoza i daljih inflatornih kretanja.

The post Proizvođačke cene u poljoprivredi skočile 8,1 odsto: Najveći rast kod žita i voća appeared first on Ozon Media.