Ne znam kada je tačno prestalo da se podrazumeva da će neko prići čoveku koji je pao. Ne mogu taj trenutak da vežem ni za jednu krizu, ni za jednu godinu. Znam samo da danas, kada se to dogodi, ljudi reaguju kao da su prisustvovali nečemu neuobičajenom.

Jedan čovek je u naselju Matije Huđi u Sremskoj Mitrovici uradio ono što bi, u nekom pristojnijem poretku stvari, trebalo da bude sasvim obično: pomogao je nepoznatom čoveku, pozvao Hitnu pomoć, otišao s njim do bolnice i obavestio porodicu. Njegovo ime nije važno. Zapravo, upravo je u tome stvar.

Objava u kojoj se samo traži da mu se zahvali na ljudskosti izazvala je više reakcija nego mnoge teme koje svakodnevno proglašavamo važnim. Ljudi su lajkovali, delili i komentarisali, pisali da „još ima dobrih ljudi“. Kao da se radi o nečemu što se više ne očekuje, već se prepoznaje kao izuzetak.

Možda zato što smo se, polako i gotovo neprimetno, navikli na suprotno. Na to da se prolazi pored. Da se ne meša. Da se ne zastaje. U takvom okruženju, pomoć drugome prestaje da bude refleks, a postaje odluka.

Ovakve objave pogađaju jer se svako u njima prepozna. Ne nužno u ulozi onoga koji pomaže, već u ulozi onoga kome bi pomoć mogla da zatreba. Ili, što je neprijatnije, u ulozi onoga koji bi možda produžio dalje. Lajk tada nije puka reakcija – već tiho priznanje.

Naravno, ima i onih koji će i na ovakvu priču reagovati podsmehom, cinizmom ili mržnjom. Ima onih koji će i u zahvalnosti tražiti skrivenu nameru, koji su svakodnevno najglasniji u optužbama i negativnosti. Njihovi komentari su bučni i vidljivi, pa se često čini da dominiraju javnim prostorom.

Ali izgleda da nisu većina.

Jer ispod tog sloja vidi se nešto drugo. Vidi se da Mitrovčani ipak traže priče o solidarnosti, o običnoj ljudskoj brizi, o tome da grad nije samo skup problema, već zajednica ljudi koji još uvek primećuju jedni druge.

Možda se zato zahvalnost danas širi brže od skandala. Ne zato što je spektakularnija, već zato što je ređa. I zato što, makar na trenutak, vraća osećaj sigurnosti u svetu koji nas svakodnevno uči da se okrenemo sebi.

U tom smislu, ova objava nije bila samo vest. Bila je mala provera pulsa grada. I pokazalo se da, uprkos svemu što je glasnije i mračnije, većina ipak traži isto – da normalna ljudskost ponovo postane nešto što se podrazumeva, a ne nešto što se javno slavi.

Ako je tako, onda je sasvim u redu što se ovog puta zahvalnost delila više od skandala.

Kolumna: Dijana Šćekić

The post Kada solidarnost postane događaj: Zašto nam je obična ljudskost postala vest appeared first on Ozon Media.