Iako je dug izmirivan dobrovoljno i u celosti, mere obezbeđenja su uvedene – i ukinute tek nakon pisanog obraćanja. Slučaj iz Sremske Mitrovice pokazuje zašto u izvršenju važi samo ono što je dokumentovano.
„Plaćao sam dug, ali sam dobio hipoteku“: Kako je jedan građanin shvatio da u izvršenju važi samo ono što je napisano
Sremska Mitrovica – Kada je tokom 2024. godine počeo da dobrovoljno izmiruje dug prema banci, izvršni dužnik iz Sremske Mitrovice bio je uveren da radi sve što je potrebno da izbegne ozbiljnije posledice izvršnog postupka. Dug je plaćao u mesečnim ratama, u dogovoru sa poveriocem, uz redovne potvrde o prijemu uplata.
„Imao sam dokaze o svakoj uplati. Sve je rađeno u dogovoru, bez prinude“, kaže on za naš portal.
Međutim, krajem 2025. godine, i pored toga što je, kako navodi, glavni dug u potpunosti izmiren, suočio se sa merama koje nije očekivao – zabeležbom i hipotekom na nepokretnosti i vozilu.
Sagovornik objašnjava da je tokom postupka dobijao instrukcije za plaćanje ne samo od punomoćnika poverioca, već i od javnog izvršitelja, sa jasno naznačenim računima i pozivima na broj. Uplate su vršene direktno na račun banke.
„U jednom trenutku mi je rečeno da je glavni dug izmiren. Ostao je još iznos troškova, nešto više od 2.000,00 dinara, koji sam odmah uplatio. Mislio sam da je time sve završeno.“
Ali, kako se ispostavilo, plaćanje duga ne znači automatski i kraj izvršnog postupka. Dok god predmet formalno nije zaključen ili obustavljen, on se i dalje vodi u sistemu, sa svim pravnim posledicama koje to nosi.
U decembru 2025. godine stiže obaveštenje o sprovođenju mera obezbeđenja.
„Nije bilo plenidbe, nije bilo prodaje imovine, nije bilo prinudne naplate. Dug se plaćao. I onda – hipoteka“, kaže sagovornik.
U tom trenutku počinje detaljnije da se bavi stanjem predmeta i troškovima postupka, shvatajući da je, i pored dobrovoljne otplate, izvršni predmet i dalje „živ“.
Kako navodi, prvobitno je pokušavao da razjasni situaciju razgovorima i ličnim odlascima, ali bez konkretnog rezultata. Prelomni trenutak nastaje kada odlučuje da se obraća isključivo pisanim putem.
„Sve sam stavio u mejl – tok uplata, činjenicu da je glavni dug izmiren, da nije bilo prinude, i jasan zahtev za objašnjenje osnova za hipoteku i njeno ukidanje.“
U poruci je, kaže, insistirao na činjenicama i dokumentima, bez emotivnih obrazloženja.
Nakon takvog obraćanja, odgovor stiže – takođe mejlom. Hipoteka je skinuta, bez dodatnih zahteva i bez daljih sporova.
„Tek tada sam shvatio da u ovom sistemu važi samo ono što je napisano i poslato zvaničnim putem. Razgovori ne ostavljaju trag.“
Iz ovog iskustva izvlači jasnu pouku: dobrovoljna otplata duga nije isto što i formalno zaključenje izvršnog postupka.
„Dokle god predmet postoji na papiru, postoji i rizik. Zato sve mora da ide mejlom ili u pisanom obliku – zahtevi, pitanja, potvrde.“
Dodaje se i da je, kako navodi, mesecima bio pod velikim stresom, jer nije znao kako je moguće da se, uprkos dobrovoljnoj otplati duga, nad njegovom imovinom uvode mere obezbeđenja.
– Nekoliko meseci sam bio u neizvesnosti. Imao sam osećaj da sam uradio sve kako treba, a opet sam se našao u situaciji da mi je imovina opterećena – kaže sagovornik.
Iako je hipoteka na kraju skinuta, on ističe da i dalje smatra da mu nisu bili osnovano obračunati svi dodatni troškovi u izvršnom postupku.
– Dug je plaćan u dogovoru sa bankom i njihovom advokatskom kancelarijom, dobrovoljno i bez prinude. Zato smatram da nije bilo osnova da se pojavi toliki broj dodatnih stavki za plaćanje – navodi on.
Dodaje da ne odustaje od namere da traži detaljno objašnjenje načina obračuna troškova, kao i osnova za pojedine stavke koje su se pojavile tokom postupka.
– Hipoteka je skinuta, ali pitanja su ostala. I dalje planiram da tražim jasno i pisano objašnjenje svega što je obračunato – kaže sagovornik.
Danas kaže da bi, da se ponovo nađe u sličnoj situaciji, odmah nakon izmirenja duga tražio:
Svoju priču ne vidi kao optužbu, već kao upozorenje.
„Sistem ima svoja pravila, ali ona nisu uvek jasna onima koji se sa njim susreću prvi put. Ako ne tražite sve napismeno, može vam se desiti da, iako ste dug platili, i dalje snosite posledice.“
Njegov slučaj pokazuje da u izvršnim postupcima pisani trag nije formalnost, već jedina stvarna zaštita.
The post Platio dug, ali dobio hipoteku: Kako je jedan mejl promenio tok izvršnog postupka appeared first on Ozon Media.