Nekako tiho, prošla je vest a nas je napustio dobri duh Sremskih Karlovaca, Žarko Živanović. Iza njega ostaju Muzej pčelarstva, neke vaskrsle autohtone sorte vina a nestaje onaj delić varoškog duha, kojeg je onako gospodstven vazda negovao. Ponosan sam na činjenicu da kada danas u pretraživač unesete njegovo ime, najpre dobijate razgovor kojeg smo nas dvojica vodili. Dužan sam da se u nedeljama kada se od Žarka opraštamo, na ovaj naš divan podsetim. Našu priču počeo sam skoro pa tvrdnjom da mu vreme u kojem živimo ne ide naruku. Odgovorio mi je: