Ljudi često ne prepoznaju sopstvenu snagu dok ih život ne suoči sa olujnom sudbinom. To se desilo Miroslavu Veličkoviću kome je dijagnostifikovan rak dok je još bio u osmom razredu osnovne škole. Detinjstvo mu je prekinula teška bolest, s kojom se borio pune tri godine, ali je na sreću pobedio. Ipak i posle 22 godine pamti svaki trenutak lečenja, svaki bol, svaku sekundu osećaja duboke samoće. Uprkos tome, to teško iskustvo otvorilo mu je put ka ostvarenju sna – da postane pesnik. Međutim, tuga i dan danas povremeno obavija njegov dom, ne dozvoljavajući mu da zaboravi ono što je prošao.