Advokati u Srbiji ponovo će obustaviti rad, ovog puta na tri dana – od 23. do 25. februara, nakon što je Advokatska komora Srbije izglasala prekid rada zbog nedavno usvojenih izmena pravosudnih zakona, u javnosti poznatih kao „Mrdićevi zakoni“.

Odluka se odnosi na celu teritoriju Srbije, uključujući i Vojvodinu, budući da je Advokatska komora Vojvodine sastavni deo nacionalne advokatske komore. To znači da će i advokati u Sremu i Sremskoj Mitrovici biti obuhvaćeni trodnevnom obustavom rada.

Tokom obustave, advokati neće postupati u redovnim predmetima, osim u hitnim slučajevima propisanim zakonom.

Razlozi obustave i naredni koraci

U advokatskim krugovima navodi se da su izmene pravosudnih zakona sporne i po sadržaju i po načinu donošenja, jer otvaraju pitanja nezavisnosti sudstva, samostalnosti javnog tužilaštva i pravne sigurnosti građana.

Za 24. februar u 12 časova zakazana je i vanredna Skupština Advokatske komore Srbije, na kojoj će se raspravljati o Memorandumu koji bi trebalo da bude upućen institucijama Evropske unije, ali i o mogućnosti šire ili uslovne obustave rada ukoliko dođe do generalnog štrajka u pravosuđu.

Podsetimo, Advokatska komora Vojvodine je već 10. februara sprovela jednodnevnu obustavu rada, uz protestno okupljanje ispred zgrade suda u Novom Sadu, ukazujući na ozbiljno narušavanje institucionalne ravnoteže u pravosudnom sistemu.

Šta to znači za građane?

Iako je obustava rada vremenski ograničena, u sredinama sa već opterećenim sudovima, njene posledice mogu biti znatno veće nego što se na prvi pogled čini.

Pred Osnovnim i Višim sudom već godinama se vode postupci koji se tiču:

• razvrgnuća suvlasništva nad kućama i parcelama,
• ostavinskih postupaka koji traju i po nekoliko godina,
• izvršnih postupaka u kojima se doneta rešenja ne sprovode,
• porodičnih sporova koji se iznova vraćaju na početak.

U takvom sistemu, čak i trodnevna obustava rada znači novo pomeranje ročišta, dodatna zakazivanja i produžavanje postupaka koji su već u ozbiljnom kašnjenju.

Lokalna realnost: imovina „stoji“, odnosi se pogoršavaju

Naročito su česti imovinski i porodični sporovi – nasledstva, podele kuća, zajednička imovina bivših supružnika. Kada se takvi predmeti ne rešavaju:

• imovina ne može da se proda ili koristi,
• objekti propadaju,
• porodični i komšijski odnosi dodatno se zaoštravaju.

Građani često nisu u sporu sa „sistemom“, već jedni sa drugima, ali upravo je sistem taj koji bi trebalo da obezbedi razumno brz i pravičan rasplet. Kada se postupci dodatno usporavaju, osećaj pravne nesigurnosti postaje još izraženiji.

Ko plaća cenu?

Advokati obustavu rada vide kao instrument borbe za očuvanje vladavine prava i upozoravaju da bi dugoročne posledice spornih zakonskih izmena mogle biti ozbiljnije od kratkotrajnog zastoja. Međutim, u svakodnevnoj praksi:

• građani ostaju bez zastupanja,
• predmeti se formalno vode, ali se suštinski ne pomeraju,
• ne postoji mehanizam kojim bi se izgubljeno vreme kasnije nadoknadilo.

U praksi, teret institucionalnog sukoba najčešće ne snose donosioci zakona, već stranke u postupcima.

Između principa i realnosti

Obustava rada advokata ponovo otvara ključno pitanje:
da li se borba za nezavisno pravosuđe može voditi bez dodatnog tereta po građane koji već godinama čekaju na pravdu?

U manjim sredinama, poput Sremske Mitrovice, gde se sporovi često tiču osnovnih životnih pitanja – kuće, zemlje, nasledstva i egzistencije – svako novo odlaganje nije apstraktna pravna tema, već vrlo konkretan problem svakodnevice.

Dok se na nacionalnom nivou vodi institucionalna borba, na lokalnom terenu građani ostaju – da čekaju.

Napomena: Ovaj tekst predstavlja analitički i informativni osvrt na posledice institucionalnih odluka u pravosudnom sistemu i ne dovodi u pitanje zakonito pravo advokata na obustavu rada, niti se odnosi na bilo kog pojedinačnog advokata ili advokatsku kancelariju.

The post Još tri dana bez advokata krajem februara: obustava rada AKS appeared first on Ozon Media.