Pravoslavni vernici danas obeležavaju početak Uskršnjeg posta, koji se naziva i Veliki, Veligdanski i Časni post, zbog svoje dužine i duhovnog značaja. Ovaj post predstavlja pripremu za Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, i traje ukupno 48 dana.
Uskršnji post uvek počinje u ponedeljak, a prvi dan i prva sedmica nazivaju se Čista nedelja. Prema narodnom verovanju, u ovom periodu treba očistiti dom i započeti važne poslove, jer se smatra da će sve što tada počne biti uspešno.
Iako se post najčešće vezuje za uzdržavanje od mrsne hrane, suština posta je, prema crkvenom učenju, mnogo šira. Tokom Velikog posta vernici su pozvani da se uzdržavaju od loših misli, gneva i neprimerenih dela, kao i da više vremena posvete molitvi, pokajanju i praštanju.
Povodom početka posta, patrijarh srpski Porfirije poručio je da post ne treba shvatiti samo kao telesnu disciplinu ili dijetu, već kao proces unutrašnjeg čišćenja.
„Postom čistimo njivu naše duše, da bi iz nje iznikla semena ljubavi, dobrote, milosrđa i čovekoljublja“, istakao je patrijarh Porfirije tokom liturgije u Hramu Svetog Save.
Vernici koji poste ceo Uskršnji post, prema crkvenim pravilima, poste:
Riba je dozvoljena na velike praznike Blagovesti i Cveti.
U praksi, u narodu je rašireno verovanje da mnogi poste prvu i poslednju sedmicu, najčešće na vodi.
Cilj Velikog posta nije samo telesno uzdržavanje, već duhovna priprema za Vaskrsenje Hristovo. Post je vreme smirenja, ličnog preispitivanja i jačanja vere, kako bi se praznik Vaskrsa dočekao dostojanstveno.
Poslednja sedmica pre početka posta poznata je kao Bela nedelja, tokom koje se jede beli mrs, a Bele poklade tradicionalno najavljuju ulazak u Časni post.
The post Počinje Uskršnji post: Verovanja i običaji appeared first on Ozon Media.