U noći između 28. i 29. marta, u 2 sata posle ponoći, u Srbiji počinje letnje računanje vremena, kada se kazaljke na satu pomeraju jedan sat unapred, na 3 časa. Letnje vreme važiće do kraja oktobra, kada sledi povratak na zimsko, odnosno astronomsko vreme.
Osnovna ideja uvođenja letnjeg i zimskog računanja vremena jeste bolje iskorišćenje dnevne svetlosti. Zimsko vreme smatra se pravim, prirodnim vremenom, dok se tokom leta sat pomera unapred kako bi se jedan jutarnji sat „oduzeo“ i dodao večeri, čime mrak pada kasnije, a dan deluje duže.
Zanimljivo je da ideja o pomeranju sata nije savremena. Još 1784. godine, američki državnik Bendžamin Frenklin predložio je ranije ustajanje kako bi se smanjila potrošnja sveća i energije. Kasnije, 1895. godine, novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson predložio je zvanično pomeranje sata unapred, smatrajući da je čoveku prirodnije da veći deo dana provede uz dnevnu svetlost.
U praksi, letnje računanje vremena prvi put je uvedeno 1916. godine u Nemačkoj, tokom Prvog svetskog rata, sa ciljem uštede uglja i energije. Ova praksa se potom proširila i na druge zemlje Evrope.
Na prostoru tadašnje SFR Jugoslavije, pomeranje sata uvedeno je 27. marta 1983. godine, a ta praksa zadržala se do danas.
Poslednjih godina sve češće se govori o ukidanju pomeranja sata. Evropska unija je još 2019. godine donela odluku da državama članicama omogući izbor između stalnog letnjeg ili zimskog vremena, ali ta odluka do sada nije sprovedena u praksi, pa većina zemalja, uključujući i Srbiju, i dalje primenjuje sezonsko pomeranje sata.
Lekari upozoravaju da promena vremena može kratkoročno uticati na ritam sna, koncentraciju i umor, ali se organizam većine ljudi prilagodi u roku od nekoliko dana.
Iako se u noći prelaska na letnje vreme „gubi“ jedan sat sna, pred nama su duži, svetliji dani, više popodnevne svetlosti i uslovi pogodniji za boravak na otvorenom.
The post Pomeranje sata u martu: U noći između 28. i 29. marta prelazimo na letnje računanje vremena appeared first on Ozon Media.