Zaposleni koji su preneli deo godišnjeg odmora iz prethodne godine imaju rok da te dane iskoriste najkasnije do 30. juna ove godine. Nakon tog datuma, pravo na korišćenje prenetog odmora prestaje.
Prema istraživanju sprovedenom krajem 2025. godine na više od 20.000 ispitanika širom Evrope, pokazalo se da veliki broj građana Srbije ne iskoristi sve dane odmora u toku godine. Više od polovine ispitanika iz Srbije navelo je da ima između sedam i više od 20 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Zakon o radu jasno propisuje da je godišnji odmor pravo zaposlenog kojeg se radnik ne može odreći. To znači da poslodavac ne može jednostavno da isplati novac umesto odmora, niti zaposleni može da se odrekne korišćenja tog prava.
Postoji samo jedan izuzetak – kada radni odnos prestane.
Advokat Ozren Slović objašnjava da se neiskorišćeni dani odmora mogu isplatiti isključivo u tom slučaju.
„Godišnji odmor može da se isplati samo kada zaposlenom prestane radni odnos. Ako poslodavac ne želi dobrovoljno da isplati tu naknadu, čak ni nakon opomene zaposlenog ili njegovog advokata, jedina mogućnost je pokretanje sudskog postupka“, objašnjava Slović.
On dodaje da je rok zastarelosti za ovakve zahteve tri godine, odnosno da zaposleni može da tuži poslodavca za neiskorišćene dane odmora u periodu od 36 meseci unazad.
Iako zaposleni imaju pravo na godišnji odmor, o vremenu njegovog korišćenja konačnu odluku donosi poslodavac.
Pre donošenja rešenja, poslodavac bi trebalo da se konsultuje sa zaposlenim i uzme u obzir njegove potrebe, ali i organizaciju rada u kompaniji.
U pojedinim firmama primenjuje se i kolektivni godišnji odmor, naročito u periodima kada je obim posla manji ili kada je lakše organizovati rad tako da većina zaposlenih odsustvuje u istom periodu, najčešće tokom leta ili zime.
Zakon predviđa i pravila kada se godišnji odmor koristi u više delova. U tom slučaju prvi deo odmora mora trajati najmanje deset radnih dana.
Poštovanje ovih pravila kontroliše Inspekcija rada. Tokom prošle godine obavljeno je skoro 33.000 inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa.
Od tog broja, samo oko četiri odsto rešenja odnosilo se na nepravilnosti u vezi sa godišnjim odmorima i odsustvom sa posla.
Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na najmanje 20 radnih dana plaćenog godišnjeg odmora. Taj broj može biti veći u zavisnosti od više faktora, kao što su:
Važno je napomenuti da se ova pravila odnose na radnike koji su u stalnom radnom odnosu, dok zaposleni angažovani po drugim vrstama ugovora nemaju uvek zagarantovano pravo na plaćeni godišnji odmor.
The post Rok za korišćenje prošlogodišnjeg odmora ističe 30. juna: Evo šta kaže zakon appeared first on Ozon Media.