Od davnina su se na svadbama, slavama i saborima, uz pesmu ljudi okupljali, slavili život i učvršćivali zajedništvo. Ona je spajala generacije, jer su se kroz nju prenosili običaji, vrednosti i osećaj pripadnosti jednog naroda. Zato kod Srba pesma retko ima samo jedno lice. Ona i leči i boli, kroz muziku sve neizgovorene emocije dobiju svoj put. Pevamo plačući, smejući se, ponavljamo reči u ritmu, ali se nad nekima i zamislimo jer nam ponekad zaparaju uši. Razlog - gramatički su nepravilne.