U ovoj zemlji postoji zanimljiv fenomen: fikcija ume da izazove više nervoze nego stvarnost. To nije nova pojava. Znao je to još Radoje Domanović kada je izmislio Stradiju, jer stvarnu državu nije bilo pametno opisivati bez maske. Znao je i Branislav Nušić kada je pisao komedije o institucijama koje su bile toliko prepoznatljive da su se ljudi smejali, ali nikad nisu bili sigurni da li je to baš o njima.