Savremenu krizu demokratije najbolje opisuje jednostavna činjenica: mnogi čelnici velikih svetskih sila danas su na vlasti jer su uspešno promenili ustave svojih zemalja kako bi ostali duže nego što je predviđeno. To važi za ruskog predsednika Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Turske. (Važi i za Si Đinpinga, iako Kina nikada nije bila demokratija.) Uskoro će sve oči biti uprte u američkog predsednika Donalda Trampa. Hoće li postići ustavno nemoguć podvig kandidovanja za treći mandat? Da li je biti ratni predsednik uvod u duži ostanak na vlasti?