U osvit velikog Vaskršnjeg posta, na Beli ili Čisti ponedeljak, krajem februara, nekadašnjim Beogradom bi se, umesto duha pročišćenja, širio miris ustajalog dima i jeftine rakije. Bio je to dan rezervisan za "bekrijsku slavu" – običaj koji je, iako formalno posvećen molitvi za dobar rod šljivika i vinograda, u praksi predstavljao brutalno i gotovo varvarsko takmičenje u opijanju. I u iživljavanje nad najranjivijim osobama u tadašnjem Beogradu – onima surovo siromašnima.