Za razliku od drugih mislilaca koji su redovno tražili publicitet i širu publiku, Diter Henrih (1927-2022) je bio jedan od onih čiji je rad, iako uglavnom ograničen na akademske krugove, razvio snažan uticaj koji se protezao izvan uskih okvira discipline. Glavni fokus njegovog filozofskog delovanja su njegovi spisi o nemačkom idealizmu i proučavanje glavnih dela Fihtea, Šelinga, Hegela i Helderlina. U ovim spisima, Henrih razvija jedinstven stil promišljenog, pedantnog rada, koji uvek ostaje utkan u sveobuhvatni kontekst idealističke konstelacije.