Однос према светињи је живо искуство. У Појасу Пресвете Богородице заправо посматрамо Њу, као своју мајку. Као што би из љубави чували предмет своје мајке, чувамо Појас као највеће опипљиво наслеђе. Када дођу искушења, долази и Божја благодат, кроз присуство светиње међу нама. И кроз братску љубав. То је једини стварни одговор на сва наша искушења.