Decenijama je investicioni portfolio prosečnog građanina Srbije bio maltene ograničen na dve opcije: slamaricu (bankarsku štednju) ili "ciglu" (nekretnine). Međutim, konačno, polako dolazi do značajnih promena. Iako su štednja i nekretnine i dalje primarni, globalna tržišta i investicioni fondovi postaju dostupni i onima koji nemaju milione na računima.