U Srbiji se ponavlja stara, umorna predstava: čim studenti dignu glas ozbiljnije, umesto suočavanja sa suštinom, zarobljenom državom, korupcijom koja jede sve pred sobom i javnim prostorom koji je postao privatno vlasništvo batinaša i kriminalaca, odmah kreće hajka, ko ih plaća, ko ih manipuliše, čiji su oni projekat. Kao da mladi ljudi nemaju pravo da budu besni što žive u zemlji u kojoj se javni prostor pretvara u privatni bunker, a institucije u alat za održavanje jedne lične vlasti.