Врео дан, небо начичкано белим туфнама, а банатску равницу гута атарска прашина под комбајнима раштрканим по њивама као мрави. Иза неколико кривина, након неколико силоса и уз бројна корита рибњака ствара се она – проређена ал' поносна – наша Сутјеска.