U srcu Subotice, unutar antikvarnice koja se prostire na više od 2.000 kvadratnih metara i krije bezbrojne prolaze i kutke pune priča, pojavio se predmet koji je zaustavio vreme. Nisu to bili ni raskošni lusteri, ni skupoceni porcelan, već obična unutrašnja strana starih vrata koja je decenijama u tišini čuvala najintimnije porodične zapise. Na njima je neko, od 1979. pa sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka, ispisivao hroniku jedne porodice, pretvarajući drvo u živi spomenik svakodnevici.