Za Maliku Berak Gaza nije samo geografska tačka ni poprište još jednog rata, već živo i ranjeno telo. Francuska pesnikinja i nekadašnji diplomata upoznala je Gazu početkom devedesetih, dok je kao savetnica za kulturu i saradnju u Generalnom konzulatu Francuske u Jerusalimu živela u atmosferi nade koju su budili mirovni pregovori i mogućnost stvaranja palestinske države. Danas se toj zemlji vraća iz bezbedne udaljenosti Evrope, kroz poetski traktat "Gaza, jedno telo", u kojem se more, bele plaže, dine i miris pomorandžinog cveta sudaraju sa glađu, krvlju i ruševinama.