Napulj ne osvaja polako. On vas ščepa —za kragnu, za čula, za apetit—i natera da sve osetite odjednom. Veš se vijori kao zastave između balkona, vespe se provlače kroz nemoguće praznine, a negde uvek miriše espreso i nešto prženo. Ovo nije grad koji se trudi da impresionira posetioce. On igra za sebe—svako od nas je samo srećni posmatrač.