Nije svaka šupa, nadstrešnica, ograda ili objekat u dvorištu automatski predmet ozakonjenja. Propisi u Srbiji razlikuju bespravno izgrađene objekte koji podležu postupku ozakonjenja, objekte za koje je potreban drugi oblik odobrenja i određene jednostavne objekte i radove za koje uopšte nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa.
Zakon o ozakonjenju primenjuje se na objekte ili njihove delove koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odgovarajućeg odobrenja, pod uslovima propisanim zakonom. I pomoćni objekti poput garaža, ostava, septičkih jama, bunara, bazena i cisterni mogu biti predmet ozakonjenja ukoliko su bespravno izgrađeni i predstavljaju deo nezakonito izgrađenog glavnog objekta.
Zato nije tačno jednostavno pravilo da „svi mali objekti ne moraju da se legalizuju“. Presudno je o kakvom objektu je reč, kada je izgrađen, kakvih je dimenzija i da li je za njegovu gradnju prema tadašnjim ili sadašnjim propisima bio potreban odgovarajući akt.
Jedan od važnih izuzetaka odnosi se na objekte izgrađene u vreme kada, prema tada važećim propisima, za njih nije ni postojala obaveza pribavljanja građevinske dozvole ili odobrenja za izgradnju. Takvi objekti nisu predmet ozakonjenja po ovom zakonu.
Isto tako, objekat za koji je uredno izdata građevinska dozvola, ali se koristi bez upotrebne dozvole, po pravilu nije predmet ozakonjenja. Međutim, vlasnik u tom slučaju treba da pribavi upotrebnu dozvolu u postupku predviđenom Zakonom o planiranju i izgradnji.
Drugačija je situacija ako je tokom gradnje značajno odstupljeno od građevinske dozvole i odobrenog projekta. Takav deo objekta, pod uslovima koje zakon propisuje, može postati predmet ozakonjenja.
Važeći Pravilnik Ministarstva građevinarstva precizno navodi pojedine objekte i radove za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa.
Među njima su:
Kod jednostavnih pomoćnih objekata važan je još jedan uslov – grade se na istoj katastarskoj parceli na kojoj se nalazi glavni objekat i ne smeju da ometaju redovno korišćenje susednih objekata.
To je preciznije od tvrdnje da su, na primer, sve „drvene šupe“ ili sve „pergole“ automatski oslobođene bilo kakve dokumentacije. Kurir ove primere navodi uopšteno, dok Pravilnik propisuje tačne vrste objekata i ograničenja.
Posebnu pažnju treba obratiti na kioske, sezonske bašte, tezge i druge privremene ili montažne objekte.
To što se neki objekat može ukloniti ili premestiti ne znači automatski da se može postaviti bez dozvole. Za njih mogu važiti posebna pravila lokalne samouprave i obaveza pribavljanja odobrenja za postavljanje.
Zbog toga izraz „ne mora da se legalizuje“ ne treba poistovećivati sa izrazom „nije potreban nikakav papir“.
Kod ovih objekata odgovor zavisi od konkretnog slučaja.
Zakon izričito predviđa da garaže, ostave, bazeni, bunari i drugi pomoćni objekti mogu biti obuhvaćeni postupkom ozakonjenja ako su izgrađeni bez potrebnog odobrenja.
S druge strane, pojedini jednostavni pomoćni objekti određenih dimenzija mogu da se grade bez posebnog akta, ako ispunjavaju uslove iz Pravilnika.
Dakle, sama činjenica da nešto nazivamo „šupom“, „nadstrešnicom“ ili „garažom“ nije dovoljna da bi se zaključilo kakav je njen pravni status.
Vlasnicima je zato najsigurnije da, pre gradnje ili prilikom provere statusa postojećeg objekta, podatke provere kod nadležnog odeljenja za urbanizam Grada Sremska Mitrovica.
Razlika između objekta za koji nije potreban nikakav akt, objekta koji se gradi na osnovu pojednostavljenog rešenja i objekta za koji je potrebna građevinska dozvola može zavisiti od dimenzija, namene, parcele i planskog dokumenta.
Zaključak je jednostavan: nije svaki objekat predmet ozakonjenja, ali to ne znači ni da se svaki manji ili montažni objekat može graditi bez ikakve dokumentacije.
Izvor: Zakon o ozakonjenju objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
The post Ne mora svaki objekat u ozakonjenje: Evo za koje radove i objekte nije potreban akt nadležnog organa appeared first on Ozon Media.