Ispostavilo se da sam za Vladimira Cvetkovića čuo prvi put, kao trogodišnji dečak. Ne, ne sećam se njega od tada, ali se sećam euforije mojih ukućana, komšija i rođaka, koji su načičkani oko jedinog televizora, u dvorišnoj kući na Crvenom krstu, te 1968. oduševljeno uzvikivali: 'Cvele, Cvele, ili too, Cvele majstore'.