Да би се склонио и заштитио од природе, човек је од давнина почео да се бави градитељством. Убрзо је његово чување од временских непогода и опасности које су вребале из дивљине прерасло у вишевековно усавршавање архитектуре, како спољашњости тако и унутрашњости у којој је живео, те је у једном тренутку, поред материјала за градњу, и инспирацију почео да проналази управо у природи од које је најпре бежао. Данас је довољно да се мало подигну главе да би се и на београдским фасадама, као и на многим другим, уочили бројни мотиви и симболи из природе којима се вековима формирао архитектонски језик