Yukio Mishima bio je opsednut fenomenom svetlosti. Za njega je svetlost imala metafizičku dimenziju postojanja. U petnaestoj godini napisao je pesmu kojom otvara esej Sunce i čelik u kojoj priziva noć kao spasenje, tamni bezdan duše. I svetlost se još širi i ljudi slave dan. Ja se klonim sunca i bacam dušu u tamni bezdan. U njegovom […]