Već godinama pa i decenijama vraćam se, sa neizmernim zadovoljstvom, Borhesovim pričama i esejima. Svako čitanje  kao da je prvo. Tako je i sa pričom “Zahir” Postoji jedan zastrašujući deo u Zahiru od koje suštinski kreće priča: “Teodelina Viljar izneverila je sebe umrevši usred Južnog predgrađa. Treba li da priznam da  sam, vođen najiskrenijom od […]