Na samom rubu gradske pijace, sedela je baka Mara, sitna, sa iznošenom crnom maramom na glavi i rukama ispucalim od posla i godina, držala je ispred sebe korpicu punu jaja svojih koka. Svakog jutra ih je pažljivo slagala, polako, da slučajno ne puknu, jer su ta jaja sve što je imala. Od tih par evra koje bi zaradila njihovom prodajom, kupovala je hleb, malo mleka i pokoju jabuku.