Dugo sam verovala da se dobra kupovina meri količinom zaliha i popusta koje uspem da „ulovim“. Frižider pun hrane, vrata ormarića koja jedva zatvaram i stalno osećanje da sam nadmudrila sistem – to mi je tada ulivalo sigurnost. Međutim, ta sigurnost je bila samo privid. Hrana bi se kvarila, zaboravila bih da uopšte imam neke stvari koje sam kupila, a novac za koji sam mislila da ga štedim zapravo je nestajao na nepotrebne troškove.