U rano jutro 5. novembra 1956. godine, dok su se u Budimpešti još dimile ulice od barikada, jedan sovjetski tenk zaustavio se ispred zgrade jugoslovenske ambasade. Na drugom spratu, iza prozora, tridesetogodišnji ataše za kulturu Milenko Milovanov, otac dvoje male dece, upravo je završavao dežurstvo. Nije stigao ni da se okrene. Rafal iz mitraljeza presekao je tišinu – i njegov život.