Ana je godinama pokušavala da ostane smirena pred svekrvinim komentarima, uvredama upakovanim u šalu i stalnim kritikama koje bi joj pokvarile i najobičniji porodični ručak. Trudila se da zbog muža i ćerke pravi kompromise, da proguta poneku reč i prećuti ono što je bolelo – sve dok jedan naizgled bezazlen izlazak u restoran nije prerastao u trenutak koji joj je, kako kaže, otvorio oči.