Godinama je to bila samo još jedna njiva, nasledstvo koje je tiho stajalo, vezano za uspomene iz detinjstva i porodične šetnje. Više niko nije živeo tamo, niko je nije održavao i niko nije želeo da se njome bavi. Sve dok jednog dana porodica nije postavila jednostavno pitanje: kakav smisao ima zadržati ovu zemlju ako ne može da koristi nikome? Odgovor je ubrzo postao obećanje + da se zemlja pokloni, ali sa jasnim ciljem i za dobrobit svih.