Većina ljudi sedi za stolom gotovo instinktivno: traži mesto u sredini, gde je akcija i razgovor u toku. Ali postoji i druga vrsta - oni koji se zadrže na ivici, osvrću se oko sebe, smeškaju se i čekaju trenutak dok ne ostane poslednja slobodna stolica - na fakultetu, kod prijatelja, na porodičnim večerama. Kao da ta stolica čitavo vreme čeka baš njih.