Kada čovek ode u penziju, dobije ono o čemu je godinama maštao, a to je - vreme. Samo što to vreme, kad ga odjednom ima previše, ume da postane čudna soba bez prozora. Jutra su duža, telefon ređe zvoni, deca imaju svoje obaveze, unuci svoje ekrane, a komšije svoje brige. I onda se mnogi ljudi, potpuno tiho, zapitaju isto: da li sam ja još nekome potreban?