U Srbiji, kada je nekome teško, ljudi najčešće ne ostanu po strani. Pomoć stigne u gumenim čizmama kada voda uđe u kuće. U koloni ljudi koji nose džakove sa peskom. U komšijskom pozivu, u volonterskom prsluku, u rukama koje pakuju hranu, lekove, garderobu, ono što je u tom trenutku nekome najpotrebnije. I uvek, gotovo po pravilu, bez velike priče o tome.