Изложба „Конекције и дисконекције“ аутора Михаила Коцића отвара се у среду 05. фебруара, у 19ч, у Пароброду.
Изложба „Конекције и дисконекције“ истражује однос симбола, наратива и емоција кроз специфичне призоре који балансирају између хармоничних веза и неизбежних раскида. Кроз технику акрила и уља на платну, уметник обликује призоре у којима се преплићу елементи стварног и метафоричког, остављајући посматрача да тумачи фине линије између спајања и раздвајања.
Свака слика представља микро-наратив – тренутак замрзнут у времену, у којем симболи играју кључну улогу. Фрагмент мостова, нити које се заплићу или прекидају, личне приче уметника са универзалним темама губитка, блискости и комуникације.
„Конекције и дисконекције“ не покушавају да понуде јасне одговоре, већ постављају питања: како се симболи које препознајемо из свакодневног живота уклапају у већи наратив? Да ли је свака веза осуђена на дисконекцију, или свака дисконекција носи потенцијал за ново спајање? Изложба нас води кроз свет у којем границе између повезаност и одвојеност нису увек јасне, али су увек интимно повезане.
Дела у оквиру изложбе такође истражују двосмерну природу комуникације – између људи, простора и унутрашњег света посматрача. Слојеви боје и текстуре функционишу као визуелни дијалог, где се емотивне поруке уметника рефлектују кроз призоре несавршених веза и тренутака тишине. Ова динамика између видљивог и невидљивог, између реченог и прећутаног, чини централни фокус изложбе.
БИОГРАФИЈА
Михаило Коцић (2001) завршио је Пету београдску гимназију, а потом стекао диплому на Универзитету Метрополитан, где је усмерио своју креативну енергију ка дигиталним уметностима и дизајну. Специјализовао се за дизајн игрица, комбинујући техничко знање са уметничким приступом како би створио имерзивне визуелне светове.
Паралелно са професионалним радом у индустрији игара, Михаило истражује различите сликарске технике, спајајући традиционалне методе попут акрила и уља са савременим графичким изразом. Његова уметничка пракса фокусирана је на експериментисање с бојом, текстуром и наративом, чиме повезује класичне ликовне елементе са дигиталном естетиком.
Кроз своје стваралаштво, Михаило трага за границама између реалног и виртуелног, преносећи универзалне приче и симболе у нов, модернизован контекст. Његова дела често рефлектују тензију између прошлости и будућности, човека и технологије, док кроз дизајн игара и сликарски рад гради сопствени уметнички израз.
Ostavite komentar